Ciklodekstrini su ciklični oligosaharidi koji se sastoje od 6, 7 ili 8 jedinica glukopiranoze, koji se obično nazivaju α-, β- ili γ-ciklodekstrini, respektivno. Ova jedinjenja imaju čvrstu strukturu u obliku krafne što ih čini prirodnim agensima za stvaranje kompleksa. Jedinstvene strukture ovih jedinjenja svoju stabilnost duguju intramolekularnoj vodikovnoj vezi između C2- i C3-hidroksilnih grupa susjednih glukopiranoznih jedinica. Molekul poprima oblik torusa sa C2- i C3-hidroksilima koji se nalaze oko većeg otvora i reaktivnijim C{11}}hidroksilom raspoređenim oko manjeg otvora. Raspored C6-hidroksila nasuprot vodoničnim vezama C2- i C{14}}hidroksila tjera kisikove veze u blisku blizinu unutar šupljine, što dovodi do hidrofobne unutrašnjosti bogate elektronima. Veličina ove hidrofobne šupljine je funkcija broja glukopiranoznih jedinica koje formiraju ciklodekstrin.
Rastvorljivost prirodnih ciklodekstrina je vrlo loša. Hidroksipropilna grupa β- Ciklodekstrin se proizvodi β- Dobiva se uvođenjem hidroksipropilnih grupa u molekularnu strukturu ciklodekstrina. Strukturno, hidroksipropil β- Neke hidroksilne grupe u molekulima ciklodekstrina su zamenjene hidroksipropil grupama. Ova supstitucija će uticati na svojstva molekula ciklodekstrina, uključujući povećanje njihove rastvorljivosti i promenu njihove interakcije sa drugim molekulima.
U farmaceutskim formulacijama,hidroksipropil β-ciklodekstrinse obično koristi kao rastvarač, stabilizator i nosač lijeka kako bi se poboljšala rastvorljivost i biodostupnost lijekova.
